Удружење сe оснива ради остваривања циљева у области неформалног образовања, креативне едукације и промоције знања и вештина из најразличитијих дисциплина, а поготово из науке, технологије, инжењерства и математике међу становништвом, и то пре свега међу децом, омладином, руралним становништвом и осетљивим групама и мањинама.
Удружење се оснива ради остваривања следећих циљева:
The “Media Minds Academy” project is conducted by the “ruSTEM” association, with support from the US Embassy in Belgrade.
Our initiative aims to enhance cybersecurity knowledge, improve digital and media literacy, and promote safe online behavior among vulnerable groups in rural areas.
Људска права су универзална права која припадају сваком човеку, без обзира на националност, етничку припадност, религију, пол, језик или било коју другу особину. Ова права су основна и неотуђива и нико их не може одузети, она су повезана међусобно и зависе једно од другог.
Један од кључних тренутака у историји људских права је било усвајање Универзалне декларације о људским правима 10. децембра, 1948. године на Генералној скупштини Уједињених нација и зато се 10. децембар обележава као Дан људских права. Људска права су дефинисина у другим међународним споразумима и конвенцијама и ови документи пружају правни оквир за заштиту и промоцију људских права јер су она кључна за достојанство сваког појединца. Важно је да се стално ради на унапређењу људских прва како би сви људи могли да уживају слободу и једнакост и она припадају свима, без обзира на културне вредности.
Један од великих изазова заштите људских права је осигурање њихове универзалности јер у многим друштвима традиционалне норме и обичаји могу бити у сукобу са принципима људских права. Зато заштита људских права захтева активно учешће свих чланова друштва и свако од нас може допринети овој борби, било кроз подизање свести, активизам или рад у заједници, јер су она уствари одраз наше заједничке људскости.
Неке од референци које можете погледати и информисати се о људским правима су:
Људска права кojа су сaдржaнa у Унивeрзaлнoj дeклaрaциjи o људским прaвимa, Meђунaрoднoj кoнвeнциjи o грaђaнским и пoлитичким прaвимa, Meђунaрoднoj кoнвeнциjи o eкoнoмским, сoциjaлним и културним прaвимa, Eврoпскoj кoнвeнциjи o људским прaвимa и рeвидирaнoј Eврoпскoј сoциjaлнoј пoвeљи су:
У Србији постоји низ закона који регулишу људска права и њихову заштиту. Оби закони обухватају различите аспекте људских права, као што су право на живот, слободу, сигурност, рад, образовање, здравствену заштиту и друго. Ови закони чине правни оквир за заштиту и унапређење људских права у Србији у складу са међународним стандардима и обавезама које је Србија преузела. Неки од кључних закона су:
У Србији постоји више државних и невладиних институција које се баве заштитом и унапређењем љуских права. Институције имају различите надлежности и улоге, али заједнички циљ, а то је промовисање, заштита и остваривање људских права грађана. Неке од институција су:
Дечија права представљају основна људска права која припадају сваком детету, без обзира на његово порекло, расу, пол, језик, религију или друштвени статус. Ова права су загарантована Конвенцијом Уједињених нација о правима детета која је усвојена 1989. године која дефинише као дете сваку особу млађу од 18 година и поставља темеље за заштиту и остваривање њихових права широм света.
Конвенција предвиђа четири категорије права: обезбеђење, заштиту, партиципацију и превенцију. Обезбеђење садржи права на живот и развој, име и држављанство, право да дете зна ко су му родитељи и да се старају о њему. У овом делу Конвенција недвосмислено потврђује да је најбољи интерес детета да га одгајају његови родитељи, а да држава има обавезу да им у томе помогне. Категорија заштите подразумева право на заштиту од сваке физичке, сексуалне, психолошке експлоатације детета. Категорија партиципације садржи грађанска права и слободе детета као активног учесника у складу са његовим годинама и зрелошћу.
Важно је да друштво препозна дечија права и активно ради на њиховом остваривању. Улога родитеља, образовних институција и државе је кључна у осигуравању да деца добију заштиту, подршку и услове за здрав и сретан живот. Она су одговорност друштва у целини. Промовисање дечијих права, као и едукација и оснаживање деце да разумеју и захтевају своја права је од суштинског значаја за њихово благостање.
У свету где су многа деца и даље изложена насиљу, сиромаштву, дискриминацији и занемаривању, важно је да се препозна заједничка одговорност одраслих у заштити њихових права и да осигурамо бољу будућност за све нас.
Мањинска права представљају важан аспект људских права и омогућавају припадницама националних, етичких, верских и језичких мањина да очувају свој идентитет и да равноправно учествују у друштвеном животу. Ова права су важна у мултиетничким и мултикултуралним друштвима. Због своје посебности, мањине могу бити изложене дискриминацији, маргинализацији и другим облицима неправде, што захтева посебне мере заштите. Једно од кључних мањинских права је право на идентитет које омогућава припадницима мањина да очувају и развијају своју културу, језик и традицију, без притиска да се асимилују у већинско друштво, већ да имају слободу избора и изражавања својих културних и етничких особености. Међународна заједница има важну улогу у заштити мањинских права кроз организације као што су Уједињене нације, Савет Европе и OSCE које имају специјалне механизме и институције за праћење и унапређивање права мањина у различитим државама.
Право на образовање је једно од основних људских права сваког детета и кључно за њихов развој и будућност. Ово право омогућава да свако дете стиче знања, вештина и да усваја вредности које ће им помоћи да постану одговорни чланови друштва. Обавеза је друштва да основно образовање све деце обезбеди да буде доступно, бесплатно и квалитетно. Образовање осим читања, писања и рачунања подразумева и развој критичког мишљења, креативности, комуникације и сарадње, а деци омогућава да изграде свој идентитет и припадност.
Нажалост, многобројној деци због сиромаштва, конфликата, дискриминације или недостатка инфраструктуре не остварују своје право на квалитетно образовање. У многим срединама девојчице, деца из руралних подручја, деца са инвалидитетом и припадници мањина немају услове и једнаке шансе за образовање.
Веома је важно континуирано радити на уклањању препрека и обезбеђивању образовања и то не само на основном нивоу, већ деци треба пружити прилику да наставе своје школовање и развијају своје таленте и интересовања. Школе треба да буду сигурне и инклузивне и да се сва деца осећају добродошло и мотивисано.
Образовање је моћно оружје за стварање бољег света, света без сиромаштва, неједнакости и дискриминације. Квалитетним образовањем деца добијају прилику да остваре бољу перспективу за себе. Улагање у образовање је дугорочна инвестиција у бољу будућност, како за појединце, тако и за друштво у целини. Деца кроз приступ квалитетном образовању постају одговорни грађани који могу да допринесу својој заједници и друштву у целини, као и да учествују у његовом обликовању.
Ова политика има за циљ да обезбеди да сва деца која долазе у контакт са нашом организацијом буду заштићена од злостављања, занемаривања, експлоатације и дискриминације. Организација има политику нулте толеранције на било који облик насиља над децом.
Свака сумња или инцидент пријављује се поверљиво службенику за заштиту деце на office@rustem.rs
За заступање удружења овлашћени су:
Адреса удружења је
office@rustem.rs
Јаше Бакова 12,
Руски Крстур, 25233
Србија
MB: 28296762
PIB: 111852004
PIC: 889747342
OID: E10248687
Ова страница начињена је и одржава се уз финансијску помоћ Европске уније, кроз пројекат "Права детета су људска права". За њену садржину искључиво је одговоран уговарач пројеката Удружење грађана руСТЕМ, и та садржина нужно не изражава ставове Европске уније.